Po podne Dunji je stigao ogroman buket sa kratkom posvetom “ za predivnu noć”. Osmeh od uva do uva.

Pitala me kratko šta je sa poslom? Potpisan je predugovor ostala je razrada, rekoh. Malo kasnije zvono na vratima. Ne mogu da verujem. Masimo. Kako ste dragi prijatelji? a u ruci šampanjac, da nazdravimo uspešnom poslu.


Dunju grli i ljubi, držeći je oko struka ulaze u dnevnu sobu, a ja donosim čaše. Šampanjac puca i nazdravljamo. Ne čudim se Masimu što je došao jer kako je alav na pičku, znam da je došao da kresne Dunju još jednom. Sedeli smo i pijuckali, samo je pomenuo da ćemo u Veneciju za pet šest dana na potpis ugovora.

Dunja ustade i ode do kuhinje a Masimo mi reče: odmah se vraćam. Pomislio sam ode u toalet a on pravo u kuhinju. Gledao sam za njim, a onda odlučih. Priđem vratima i provirim. Držao je moju ženu zagrljenu, mesio joj dupe i strasno ljubio. Što njega nije briga da li ću da naiđem razumem, ali što Dunja ne haje e to već….

Sam si to tražio od nje pa sada ćuti. Gledao sam ih kako se ljube i osećao trnce u malom stomaku. Sada je već zavukao ruku ispod suknje a zatim i drugu. Pa neće je jebati valjda u kuhinji.

NASTAVAK NA IDUCOJ STRANI