Više sam umorna od sudova , prepirki , rasprave, moje tvoje…ti si meni ovo, ti si meni ovo..htela sam jednostavno da se sve završi. 6 meseci traje ova agonija, para i para sam više bacila na sve te gluposti koje treba plaćati, evo i sad po ko zna koji put sedim u kancelariji svog odvjetnika.

Razgovarao je telefonom, žustra neka rasprava po običaju, ne znam iz kog razloga, ali tad sam ga prvi put pogledala kao muskarca, a ne kao svog odvjetnika. Bio je visok, lepo i skladno gradjen, sportski elegantni tip, crna kosa, zelene ubojite oči na koje bi pala svaka žena kad ga pogleda.


Naravno, to je kod njega i bio slučaj. Moglo mu se, imao je izgled, pare, dobre aute sve što većina mladih uspaljenih curica traže.

Trnci su mi lagano počeli kliziti telom dok sam ga posmatrala tako pomalo ljutitog. Verovatno od silne usamljenosti, želje da nekom budem potrebna probudila se i ta želja da ga imam, tu sad u tom uredu na sred stola. Od same pomisli ovlažila sam u trenu.

NASTAVAK NA IDUCOJ STRANICI