Kada smo venčali, rekli smo “U dobru i zlu”. Sada mi to deluje smešno. Ovo je sve samo ne dobro.

Nekada se neke situacije dese zaista nepredviđeno.


Ja nikada nisam mislila da ću prevariti muža, i to sa njegovim najboljim drugom. Sada, kada razmišljam o tome, smatram da sam pogrešila i veoma se kajem. Ali, tada mi nije izgledalo pogrešno.

Posle svadbe smo imali savršen seks, a i tokom cele veze. Nikada nisam poželela nikoga drugog. Ali, posle 13 godina braka, čoveku malo dosadi stalno isti partner, stalno iste poze, sve isto.

Trudila sam se da ne mislim na to, i donekle sam uspevala.

Stalno smo se nalazili petkom. Moj muž, njegov drug, njegova žena i ja. Igrali smo društvene igre, ili gledali filmove. Sve to nije bilo toliko izazovno kao jedno veče kada smo se svi napili i počeli da pričamo o neostvarenim željama. Tada je sve počelo da se odvija munjevito.

Markov pogled i moj su se ukrstili u momentu kada je on rekao da je uvek voleo zabranjeno voće, ali da se nikada nije usudio na nešto tako. Naravno, morao je to da priča, zbog žene. Ono što je mene zaintrigiralo bilo je to što je mene pogledao u tom trenutku. Kao da sam ja pričala sve to što je on govorio. Moje reči.

NASTAVAK