U jednom momentu nešto je tako jako puklo u radionici da nisam znala gde se nalazim. Sledila sam se, i mislim da mi je srce stalo u tom trenutku. On je skočio i počeo da se oblači. Ja jednostavno nisam bila u stanju. Ležala sam nepomično, kao hipnostisana. Obukao se i otrčao do radionice jer je pomislio da je neka mušterija tu, ili da neko obija radnju jer je taj zvuk bio tup, a toliko jak da jednostavno ne znate šta da pomislite.

Čini mi se da sam ga nepomično čekala sa podignutim nogama, baš u položaju u kom me ostavio, nisam mogla da se pomerim, pa sigirno 30-ak sekundi. Vratio se sa osmehom na licu. Znala sam da je sve u redu, ali sam i dalje bila u šoku. Auto koji je bio u radionici je pao sa dizalice i to je proizvelo takav zvuk.


Osetila sam olakšanje u trenutku, kao i on, ali opet i zabrinutost, jer šta da je neko od radnika bio ispod automobila kada se to desilo?