12:38 – “Bilo mi je drago kad sam na ekranu mobitela ugledala nepoznati broj, jer sam znala da ga neću vidjeti ni čuti do ponedjeljka. ‘Ne mogu te vidjeti napunjenog pištolja’, napisao mi je.

12:39 – “‘Mlad si. Sigurna sam da ćeš se brzo moći isprazniti’, odgovorila sam mu.”


12:40 – “‘Apsolutno ne. To inače užasno dugo traje.’ Ništa mu nisam odgovorila.”

18:30 – “Upravo sam stigla kući. Petak je navečer, ali sam preumorna za bilo što. Pogledala sam dva horor filma i zaspala na kauču za vrijeme trećeg. Nije bio dovoljno strašan.”

Peti dan

9:00 – “Svake subote ujutro baku vodim na doručak. Udovica je od 2016. godine, a moj tata joj je jedino dijete. I ja sam jedinica. Baka tatu uvijek zove imenom kad mi priča o njemu, kao da je to netko koga sam vidjela svega par puta u životu. I tek sam nedavno shvatila koliko je to ustvari čudno.”

19:00 – “Danas je večera za rođendan mog oćuha. Bila sam svjesna koliko dobro izgledam, pa sam se fotkala na brzinu i poslala mu fotku. ‘Ne mogu dočekati’, bio je njegov odgovor. A ne mogu ni ja.”

23:30 – “Izlazak mi je već dosadio, pa sam pozvala prijevoz i čim sam došla kući, legla sam u krevet. Razmišljala sam o tome koliko bi bilo lijepo odvesti se kući i zaspati pored nekoga koga voliš. Imala sam takvu ljubav – onu gdje su najveće rutine u vašoj vezi zapravo najviše posebne. I tu, smatram, griješi dobar dio moje generacije. Moguće je da ljubav uspije na duge staze, ali valja imati na umu da život ponekad jednostavno postane dosadan i monoton. Ali zato moraš biti s nekime tko te dosadne stvari može učiniti zabavnima.”

NASTAVAK NA IDUCOJ STRANI