Dobila sam SMS: “426”. S ulaza sam krenula ravno na lift, četvrti sprat. Soba 426. Vrata su bila odškrinuta. Ušla sam tiho, unutra je bio mrak. Zatvorila sam vrata iza sebe i napravila nekoliko koraka.

Odjednom me on prihvatio s leđa, poljubio u kosu i stavio mi povez oko očiju. Skinuo me. Rekao je da ću sada doživeti nešto što nikad nisam. Ljubio me po celom telu, njegove ruke su me topile. Jedna, dve…tri, četiri, pet, šest?!? Šest ruku?! Trebalo mi je nekoliko sekundi da shvatim – dirala su me tri muškarca. Ljubila i mazila. Doslovno su me odneli na krevet.


U mraku su mi radili stvari koje nikada nisam mogla da zamislim. Celu noć. I to bez tračka svetla. Većinu vremena sam bila u ekstazi. Potpuno izgubljena i uzbuđena. U jednom trenutku, valjda pred jutro, samo su prestali. Zaspala sam od umora. Kad sam se probudila više nikog nije bilo.

Jesam li to samo sanjala ili se zaista dogodilo? Neverovatno iskustvo. Nekoliko meseci kasnije moja uloga roba i dalje je aktualna. Ulazim iz priče u priču i ne vidim kraj…a ja sam sve više zavisna od njega. Iako ga prezirem…