Evo jutros je pocela cetvrta nedelja mog oporavka. Cetvrta nedelja kako nisam video sopstvene noge , stomak, kolena. Lezao sam u gipsanom koritu i jedino sto sam mogao da pomeram bila je leva saka, a od skoro i cela leva podlaktica. Samo to pomeranje je bilo prilicno bolno, kazu doktori atrofija misica.

Nisam se bunio, moj pad sa motora bio je toliko zajeban da nikome , pa ni meni samome nije jasno kako sam preziveo. Ne samo da sam preziveo nego nemam ni jednu trajnu posledicu, bar tako kazu. Ali cu zato morati da lezim, i da lezim i da lezim. Dr.Kostic, sef odeljenja kaze minimalno 6 nedelja u koritu a posle cemo videti.


Bolovi polomljenih kostiju su prestali, nagnjecenja misica i razne ogrebotine, oguljotine ,razderotine i sta ti ja jos znam kakve …tine polako prolaze ali sada se javlja novi problem, nepodnosljivi svrabez po kozi koja se usparuje u gipsanom skafanderu. Sve ce to proci jednog dana , samo kad.
Roditelji i brat su mi dolazili svakog dana u posetu. Bili su najpre potpuno izgubljeni ali kako je vreme odmicalo a sa njim i svest da je najgore proslo postajala jaca poceli su i prekori. Znam da su bili na mestu, sve sto mi se desilo napravio sam sopstvenom idioterijom, ali sta sad ja tu mogu da radim.Sta bi bi.

Najpre nisam mogao ni da jedem , primao sam infuzije, onda su mi posle desetak dana po prvi put dali solju caja, zatim i keks . Sada vec jedem manje vise normalnu hranu samo neko mora da me hrani. Jos veci problem od hrane je problem nuzde. I tu je bilo raznih faza , najpre nista, zatim kateter za mokrenje a od skoro kao i svi nesrecni polomnjenia nepokretni na ovom spratu bolnice, guska i lopata.

NASTAVAK