Moj muž Zoran i ja smo grcali u dugovima, jer smo otplaćivali rate za stan, a on je uporno menjao poslove, pokušavajući da nađe bolju poziciju. Osim toga, morala sam da idem na porodiljsko. Pomislili smo da će biti bolje kada se zaposlio u komercijali jedne renomirane firme, ali ispostavilo se da je to veoma loše plaćen posao.

Uplašila sam se da ćemo morati da pozajmimo pare od mojih roditelja. To je bio jedini način da ne izgubimo stan na odličnoj lokaciji u Beogradu i da postanemo beskućnici.


Sledećih šest meseci, moj muž je radio kao konj, i to nije bilo dovoljno da zaradimo koliko nam je potrebno. Na sreću, dobio je još jednu ponudu za unapređenje. Na toj poziciji bi dobijao platu i bonuse koji bi nas spasili dugova i kredita. I ne samo to, mogli bismo da letujemo na luksuznim lokacijama i da kupimo nov automobil.

Razumite me, bilo je veoma važno da Zoran dobije taj posao. Bio je dovoljno dobar i radio je kao crnac, ali problem je bio u tome što je još bio nov u firmi, što mu se računalo kao minus.

NASTAVAK NA IDUCOJ STRANICI