Očajna sam i ne znam šta da radim. Od septembra mi se život skroz promenio mojom glupošću. Ne prođe dan da ne plačem. Zauvek ću pamtiti taj 12. septembar kad mi se dogodila tragedija.


Otišla sam s najboljom drugaricom iz razreda kod bake u Matarušku Banju. Živim u Kraljevu i svaki put kad mogu idem u Banju kod bake Slavice. Tamo mi je uvek lepo. Stigle smo u petak popodne lokalnim autobusom i uveče izašle u kafić.

U tu kobnu subotu otišle smo na izlet u okolinu Banje. Pešačile smo nekoliko kilometara i zadržale se na proplanku da se odmorimo i pojedemo sendvič. Ja sam sedela na velikom deblu, panju a drugarica u travi. Dugo smo se zadržale. Pričale o dečacima, školi, roditeljima. Glupirale smo se.

NASTAVAK