Zagrizla sam njegovo rame, i onda je usledio šok. Iz pravca stepenica se začuo muški glas, koji je izgovorio: “Miki!”, a onda se i on pojavio iza ugla. Sredovečni muškarac je koji tren gledao u nas, a mi smo zurili u njega, i onda je promrmljao “Pardon”, i krenuo nazad niz stepenice.

Prekrila sam lice rukama, a Miki je nastavio da se zabavlja sa vratima. Prokleta brava, sada se odmah otvorila. Objasnio mi je da mu je to stanodavac. Bilo me je neviđeno sramota, i više nisam ni bila raspoložena za seks, ali me je Miki ubedio da prespavam kod njega.


Pravi šok je usledio tek sutra. Miki mi je rekao da se obučem dok on isparkira auto iz garaže, i da siđem kad budem spremna. “Ne brini”, rekao je, “u ovo doba nema nikog u kući, svi su otišli na posao.” Ali kada sam izašla iz kuće, slučajno sam čula njihov razgovor.

NASTAVAK NA IDUĆOJ STRANI