Neko je pokucao na vrata. Nisam znao ko bi to trebalo da bude, pa sam se prisunjao i pogledao kroz spijunku na vratima. Bila je to susetka Ana!

-“Izvolite, udjite, Ana!” rekoh joj otvorivsi vrata.


-“Jel’ tu Nada? Nisam je videla!”.

-“Ona je po dogovoru krenula ka Vasoj kuci! Sigurno je da ste se mimoisle” smirivao sam je ja. –“Samo izvolite, raskomotite se!”

-“Strasno mi je neprijatno sto nema Nade!” rece Ana.

-“Zasto? Ona nam nije neophodna” rekoh joj.

-“Da, ali situacija je delikatna” odgovori mi ona.

-“Nema potrebe da se neprijatno osecate. Znate zasto ste ovde i ne treba nam niko!” odgovorih joj. -“Idem da nam skuvam kafu”.

-“A ne, ja cu Maki! Ja cu se bolje snaci ovde kod Nade”.

NASTAVAK NA IDUCOJ STRANI