Neko je pokucao na vrata. Nisam znao ko bi to trebalo da bude, pa sam se prisunjao i pogledao kroz spijunku na vratima. Bila je to susetka Ana!
-“Izvolite, udjite, Ana!” rekoh joj otvorivsi vrata.
-“Jel’ tu Nada? Nisam je videla!”.
-“Ona je po dogovoru krenula ka Vasoj kuci! Sigurno je da ste se mimoisle” smirivao sam je ja. –“Samo izvolite, raskomotite se!”
-“Strasno mi je neprijatno sto nema Nade!” rece Ana.
-“Zasto? Ona nam nije neophodna” rekoh joj.
-“Da, ali situacija je delikatna” odgovori mi ona.
-“Nema potrebe da se neprijatno osecate. Znate zasto ste ovde i ne treba nam niko!” odgovorih joj. -“Idem da nam skuvam kafu”.
-“A ne, ja cu Maki! Ja cu se bolje snaci ovde kod Nade”.
NASTAVAK NA IDUCOJ STRANI
